Povišeni ili Sniženi Monociti: Šta Znače i Kako Se Leče

Monociti pripadaju monocito-makrofagnom sistemu, vrsta su belih krvnih zrnaca ili  leukocita. To su najveće ćelije krvi koje poseduju fagocitne sposobnosti. Iz monocita nastaju makrofagi, a to su ćelije sa najvećom sposobnošću fagocioze. Ove ćelije provedu oko 12 sati u krvi, a zatim odlaze u druga tkiva gde se  transformišu  u makrofage. Monociti prepoznaju štetni agens, usisaju ga u sebe i izluče i eliminišu iz organizma.

Monociti su  prečnika 15-18 μm. Jedro im je bubrežastog oblika.  Nastaju  u koštanoj srži, a putem krvi dospevaju u sve delove organizma, gde napuštaju krvotok, odlaze i transformišu se u makrofage. Monociti čine 5-8% leukocita u perifernoj krvi.

Monociti se nalaze u rastresitom vezivnom tkivu, slezini, linfnim čvorovima, koštanoj srži. Slezina se nalazi pored želuca i ima ulogu da se bori protiv infekcija i uklanja dotrajale crvene krvne ćelije tj. oštećene ćelije  koje su zadužene da  prenose kiseonik u organizmu. Skoro polovina ukupnog broja monocita nalazi se u slezini.

Šta pokazuju monociti?

Monociti brzo reaguju na signale upale u organizmu i stižu u područje infekcije za 8-12 sati gde reaguju na oštećena tkiva i utiču na zarastanje rana. Takođe podstiču i druge ćelije da proizvode molecule koji utiču na imuni sistem štiteći ga kao što su citokini.. To su protein koji pomažu drugim belim krvnim zrncima da funkcionišu zajedno u odbrani organizma od potencijalnog neprijatelja u vidu virusa i drugih infekcija.

  • Kod odraslih osoba normalan broj monocita treba da bude između 0,2 I 0,8 x 10 na 9/l.

  • Kod beba normalne vrednosti monocita je od 0,5 -1,8 x10 na 9/l.

Poremećaj  nivoa monocita u organizmu, bilo da je na više ili niže, znak je da se nešto dešava u organizmu i da se treba obratiti lekaru. Nekad to mogu biti i obični, bezazleni problem koji se jednostavno rešavaju, ali mogu biti i komplikovani koji mogu dovesti život čoveka u pitanje.

Povišeni monociti

Visok nivo monocita naziva se monocitoza. Razlozi za visok nivo monocita mogu biti i stres, povišena temperature usled virusa, jake infekcije, prerana smrt ćelija u živim tkivima ili sarkoidoza što predstavlja stanje u kom se na tkivima formiraju male oble izbočine.

Povećani monociti u krvi ukazuju na hroničnu zapaljensku bolest, parazitske infekcije, tuberkulozu ili virusne infekcije kao što su zauške ili boginje. Razlozi mogu biti različiti:

  • Aplastična anemija je još jedan primer kada su monociti u opadanju. Telo prestaje da proizvodi dovoljno krvnih zrnaca zbog oštećenja koštane srži.
  • Reumatoidni arthritis takođe može biti uzrok sniženih monocita u krvi. To je imuni poremećaj kada odbrambeni sistem napada sopstvena tkiva i izaziva upale.
  • Tuberkuloza i malarija su takođe razlozi kada su monociti sniženi.
  • Lekovi koji smanjuju monocite u krvi su hemoterapija, zračenje, interferone, glukokortikoide.
  • Osim toga sniženi monociti se javljaju u slučaju niskog nivoa folne kiseline i vitamina B12.
  • Kod hroničnih infekcija, kod autoimunih poremećaja i kod kancera  se  takođe javljaju povećani monociti u krvi.

Poviženi monociti se uglavnom utvrđuje analizom krvi, a ako ni ona ne pokaže promene pribegava se biopsiji koštane srži.

Lečenje: Ako se utvrdi povećan broj monocita trebalo bi korigovati način života, ishranu i tako pomoći svom organizmu. Potrebno je unositi više omega 3 masnih kiselina kroz proizvode koji ih sadrže, koristiti u ishrani češće maslinovo ulje, integralne žitarice, sveže voće i povrće.  Umereno koristiti alkohol, smanjiti namirnice sa visokim glikemijskim indeksom, voditi računa o telesnoj težini.

Sniženi monociti

Sniženi monociti znači uglavnom i manji broj crvenih krvnih zrnaca koja bi trebalo da raznose kiseonik po organizmu, pa se količina kiseonika smanjuje i tako izaziva otežano disanje i kraći dah. Manjak monocita utiče na dužinu borbe sa infekcijom što znači da je oporavak duži. Manji broj ćelija boraca protiv infekcije znači da imunitet slabi i gubi u borbi sa infekcijom pa se pacijent oseća malaksalo.

Monocitopenija je nizak nivi monocita, a može nastati u slučaju bolesti ili hemikalija. Mnogo je zdravstvenih uslova koji utiču na koštanu srž, a jedan od primera je HIV koji napada imuni sistem što kasnije dovodi do tumora i infekcija. Tumori su tkiva koja nastaju kada se u nekom delu tela ćelije reprodukuju u povećanom broju.

Simptomi sniženog broja monocita mogu biti umor, malaksalost, ponavljanje infekcija, otežano disanje. Umor je toliko intenzivan i traje čitavog dana pa čovek ne može da obavlja obične svakodnevne radnje.

Određivanje tj. poznavanje broja monocita je izuzetna pomoć  kod određivanja zdravstvenog stanja pacijenta jer se na osnovu toga određene bolesti uzmu kao moguće ili se odbaci sumnja na njih.

Povećan ili smanjen broj monocita sigurno je posledica nekog oboljenja ili stanja, što znači da predstavlja sekundarnu pojavu. Poremećaj monocita se leči ili koriguje lečenjem osnovnog oboljenja tj. uzroka. Do izlečenja uzroka mogu se primenjivati transfuzije, ako je broj smanjenm ili u teškim slučajevima i transplantacija koštane srži.

U svakom slučaju doktor specijalista će utvrditi osnovni uzrok poremećaja, pa se sprovodi terapija za lečenje osnovne bolesti koja će dovesti  do popravljanja stanja  i u količini monocita.

Tuširanje hladnom vodom: Povećajte broj monocita

Tuširanje hladnom vodom i uopšte hladna voda sastavni su deo tradicije mnogih kultura i to sa razlogom.  I ako  je mnogo prijatnije  kada se tuširamo i kupamo toplom vodom, hladna voda pruža brojne zdravstvene prednosti.

Istraživači u Nemačkoj su otkrili da ljudi koji se svakodnevno tuširaju po 2 minuta  hladnom vodom ređe oboljevaju od prehlade od onih koji se tuširaju u toploj vodi. Ljubitelji tuširanja hladnom vodom imaju jači imunitet.

Hladan tuš podstiče živost organizma, daje nam više energije, srce kuca bolje i brže i bolji je protok krvi. Pa zar nas i samo jutarnje umivanje hladnom vodom ne razbudi i osveži! Jedno istraživanje u Pragu sprovedeno je na sportistima. Oni su tri puta nedeljno tokom šest nedelja uranjali u hladnu vodu temperature 14 stepeni. Posle tog perioda ustanovljeno je da im je porastao broj monocita i limfocita u krvi, koji su zaduženi za uništavanje raznih patogena.

Veliki broj ljudi smatra i tvrdi da hladan tuš oslobađa stresa i poboljšava raspoloženje. Istraživanja u Americi su pokazala da hladna voda podstiče proizvodnju noradrenalina, hemijske supstance koju luče neuroni i ima antidepresivna svojstva.

Metod tapkanja u hladnoj vodi

Da ovaj tekst ne bi završili ovako sumorno  predstavljamo vam metod moskovskog specijaliste za kineziterapiju profesora  doktora Bubnovskij Sergeja za jačanje imuniteta.

To je metod kratkog tapkanja bosim stopalima po ledenoj vodi.

Jačanje imuniteta hladnom vodom izgleda ovako. Svake večeri na kraju dana u kadu ili lavor sipajte 15 cm hladne vode. Uđite bosi i tapkajte stopalima po hladnoj vodi ne više od 15 sekundi. Izađite i obrišite noge nekim grubim peškirom i obijte vunene čarape. Radite to svake večeri. Ne dodajte nikako toplu vodu.

Ovim postupkom ćete ojačati imunitet, a ako vas je već uhvatila prehlada, to je razlog više da ovu terapiju primenite. Tada tapkajte bosim nogama po ledenoj vodi svaka 4 sata i ne bojte se da će se stanje pogoršati. Ovakvim kaljenjem organizma ojačaćete svoj imunitet.

Probajte i uverite se sami! Ako vam ne prija, prekinite, to je bar lako!

 

Save

Save


Podeli ovaj tekst na:

Author: Saška

Share This Post On

Submit a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *