Šta je Pinjol?

Pinjol je zimzeleni ─Źetinar iz porodice borova, a ime je dobio po nazivu njegovih ┬ájestivih semenki koje zovemo pinjoli. Izrazito je mediteranska vrsta i raste u predelima oko Sredozemnog mora, od Portugalije do Turske i Libana. Na vi┼íim nadmorskim visinama nalazi se u zapadnom Sredozemlju, Severnoj Africi, na Kanarskim ostrvima.

Pinjol raste do 25 m visine, a pre─Źnik debla mu mo┼że biti do 1,5 m. Koren mu je razgranat, a njegov sistem dubok. Kro┼ínja je poput ki┼íobrana, kora starijih stabala je crvenkasto ili sivosme─Ĺa, uzdu┼żno ispucala. Pupoljci ove biljke su jajasti, dugi do 12mm i bez smole. Pinjol┬á cveta od aprila do juna, ┼żenski cvetovi, ┼íi┼íarke, se javljaju na vrhovima i u prvoj godini narastu do veli─Źine oraha, u drugoj do veli─Źine jajeta, a u tre─çoj godini sazrevaju.

U prole─çe druge godine po zrenju, ┬ázrele ┼íi┼íarke se otvaraju i ostaju na granama oko tri godine. Semenke pinjola se prikupljaju od novembra. Seme pinjola je krupno i dugo do 2cm i debelo do 1 cm, sme─Ĺe boje i jestivo. Razmno┼żavanje se vr┼íi semenom koje u po─Źetku raste brzo, a kasnije sporije. Mo┼że do┼żiveti starost i do 250 godina.

Drvo Pinjol – Gajenje i upotreba

Ipak iako pinjol raste uglavnom u oblastima sa mediteranskom klimom, on se mo┼że na─çi i u drugim podru─Źjima, pa se tako kod nas pinjol postoji u Smederevskoj Palanci. U jednom privatnom dvori┼ítu rastu tri stable i stara su od 22 do 30 godina. Mladice ove biljke su donete iz Pule. Stru─Źnjaci su zaklju─Źili da bi se pinjol mogao gajiti u Srbiji, posebno u dekorativne svrhe. Najve─çi proizvo─Ĺa─Ź je ┼ápanija gde se godi┼ínje proizvede 6250 tona semena pinjola ┼íto predstavlja 40-60% ukupne svetske proizvodnje.

Pinjol je osetljiv na niske temperature posebno na one ispod -10 stepeni. Najbolje uspeva na peskovitom tlu, ali mo┼że uspevati i na zemlji┼ítu bogatom kre─Źnja─Źkom podlogom. Gajenje pinjola je korisno zbog jakog korena koji je razgranat i ┼ítiti tlo od erozije, podignuta kro┼ínja smanjuje opasnost od po┼żara koji su ─Źest uzrok propadanja ┼íuma na Mediteranu.

Drvo pinjola je grube strukture, srednje je te┼íko i upotrebljava se u gra─Ĺevinarstvu i stolarstvu. Smola se koristi u industriji boja i lakova, masti, u farmaceutskoj industriji. Terpentin koji se dobije iz smole dobar je diuretik, antiseptik, pobolj┼íava cirkulaciju i dobar je protiv unutra┼ínjih parazita. Kada se na─Ĺe u parnim i vodenim kupkama koristan je kod reume, bolesti bubrega, krvi, respiratornih organa, kao i kod o┼íte─çenja ko┼że i sluzoko┼że. Primenjuje se u obliku flastera, krema, inhalatora.

─îetine su bogate eteri─Źnim uljima i imaju herbicidno delovanje na korov. ┼ái┼íarke slu┼że kao bio gorivo, a u Turskoj se koriste u tradicionalnoj umetnosti i starim zanatima. Pinjol je zbog svojih kvaliteta cenjena vrsta na podru─Źju celog Mediterana, a u nekim zemljama spade u glavne privredne vrste.

Pinjoli u ishrani

Semenke pinjola imaju prijatan ukus i blago smolast miris. Semenke pinjole tj. pinjoli se mogu jesti sirove kao ko┼ítunjavao vo─çe. Ako se koriste kao za─Źin mogu se dodati jelima od mesa, posebno divlja─Źi. Seme ove biljke se koristi u gastronomiji kao za─Źin, ali i u medicine jer ima lekovita svojstva. Jo┼í jedan za─Źin poti─Źe sa drveta, a to su kapari, pupoljci biljke kapar.

Seme Pinjola bogato je antioksidansima, mineralima i vlaknima. Sadr┼żi masti u ve─çem procentu, proteine i ugljene hidrate. Od minerala┬á najvi┼íe ima kalijuma, fosfora, magnezijuma, ali i kalcijuma, gvo┼ż─Ĺa, mangana, cinka i bakra. Iz semenki se dobija ulje koje je jestivo i bogato linoleinskom kiselinom i povoljno deluje kod ateroskleroze. U medicini je na┼ílo primenu za regulaciju krvnog pritiska, ─Źira na ┼żelucu, kao i za regulaciju telesne te┼żine.

Pinjoli se ─Źesto koriste kao dodatak razli─Źitim salatama, testenini, kobasicama, kola─Źima. Osim toga mogu se dodati kuvanom povr─çu, pirin─Źu, koristi se┬á kod pripreme omleta, ribe, mesnih jela, a posebno divlja─Źi. Pinjoli se koriste i za slatke poslastice jer daju posebnu aromu halvi ili pudingu od pirin─Źa.

KAKO SE ─îUVAJU PINJOLI? ┼áto se ti─Źe ─Źuvanja pinjola mora se obratiti pa┼żnja na na─Źin ─Źuvanja da ne bi u┼żegli zbog ve─çe koli─Źine masti koje sadr┼że. ┬áMogu se ─Źuvati u fri┼żideru pa ─Źak i zamrznuti┬á ako ho─çete da ih du┼że sa─Źuvate. Bitno je da su na suvom i hladnom mestu, sli─Źno orasima. U starom Rimu su se ─Źuvali u medu.

Pinjoli u ishrani

Iako se pinjoli mogu jesti sirovi ipak bolji ukus dobijaju ako se malo popeku u tiganju ili plehu bez masno─çe. ┬áU Gr─Źkoj, Turskoj, Italiji se koriste kao dodatak kuvanom povr─çu i pirin─Źu. U nadevima od pirin─Źa koji se koriste da se njima puni vinova loza ili listovi kupusa, piletina ili riba, pinjoli slu┼że za osiguravanje masno─çe izme─Ĺu zrna pirin─Źa, a predstavljaju i element koji slu┼żi za bolji ukus jela.

U Egiptu se pinjoli me┼íaju sa spana─çem, na Srednjem istoku koristi se Taratar sos u kom se pe─Źeni pinjoli kombinuju┬á sa hlebom, belim lukom, mlekom i maslinovim uljem. Tako se dobija ukusna kremasta masa. Pinjoli se mogu jesti i sve┼żi, ali i blago pe─Źeni, slani ili neslani. U starom Rimu se od smrvljenih pinjola, badema i┬á sir─çeta priprema jedna vrsta senfa.

U Kataloniji se me┼íaju sa spana─çem, a u Italijanskom umaku se koriste u kombinaciji sa bosiljkom, belim lukom, maslinovim uljem i parmezanom kao izvor masno─çe koji povezuje sve sastojke. Kao zamena mo┼że poslu┼żiti indijski orah.

Pinjoli se koriste i u kombinaciji sa slatkim korenastim povr─çem i u pireima od pa┼ítrnaka, celera ili crvenog luka. U┬á Francuskoj se tako─Ĺe koristi u pripremi preliva za salate od sve┼żeg povr─ça u kombinaciji sa maslinovim uljem.

Zemi─Źke sa pinjolima i kandiranom narand┼żinom korom

Jedan od specijaliteta su i zemi─Źke sa pinjolima i kandiranom narand┼żinom korom. Postupak je slede─çi.

  • 15 grama kvasca se sa malo ┼íe─çera i mlake vode umuti i pusti da malo naraste tj. da se uhvati pena. U tiganj se sipa 1dl mleka i doda 60 grama maslaca ise─Źenog na kockice. Ostavi se da prokuva pa skloni da se malo ohladi.

 

  • 360 grama bra┼ína se sa malo soli i 60 grama ┼íe─çera pome┼ía, doda se mleko sa puterom i jedno jaje. Od toga se umesi testo koje se ostavi da naraste.

 

  • 900 grama suvog gro┼ż─Ĺa se za to vreme potopi u 1dl pro┼íeka. Testo se premesi, razvu─Źe, prema┼że sa dve ka┼íike maslinovog ulja, pospe u┼íe─çerenom narand┼żinom korom, 3 ka┼íike iseckanih pinjola i oce─Ĺenim suvim gro┼ż─Ĺem. Testo se preklopi tri puta pa mesi i od toga se napravi 8 kugli koje se stave u pleh oblo┼żen papirom i ostave da opet narastu. Pe─Źe se na 200 stepeni oko dvadeset minuta. Pre pe─Źenja se mogu premazati dobro umu─çenim ┼żumancetom sa ka┼íikom mleka. Vrlo je ukusno!

Pinjole mo┼żete na─çi u dobro snabdevenim velikim marketima ve─ç olju┼ítene. Cena mu je malo ve─ça, ali vredi. Probajte!

 


Podeli ovaj tekst na: