PINJOLI: Zdrave i Ukusne Semenke Drveta Pinjol

Šta je Pinjol?

Pinjol je zimzeleni četinar iz porodice borova, a ime je dobio po nazivu njegovih  jestivih semenki koje zovemo pinjoli. Izrazito je mediteranska vrsta i raste u predelima oko Sredozemnog mora, od Portugalije do Turske i Libana. Na višim nadmorskim visinama nalazi se u zapadnom Sredozemlju, Severnoj Africi, na Kanarskim ostrvima.

Pinjol raste do 25 m visine, a prečnik debla mu može biti do 1,5 m. Koren mu je razgranat, a njegov sistem dubok. Krošnja je poput kišobrana, kora starijih stabala je crvenkasto ili sivosmeđa, uzdužno ispucala. Pupoljci ove biljke su jajasti, dugi do 12mm i bez smole. Pinjol  cveta od aprila do juna, ženski cvetovi, šišarke, se javljaju na vrhovima i u prvoj godini narastu do veličine oraha, u drugoj do veličine jajeta, a u trećoj godini sazrevaju.

U proleće druge godine po zrenju,  zrele šišarke se otvaraju i ostaju na granama oko tri godine. Semenke pinjola se prikupljaju od novembra. Seme pinjola je krupno i dugo do 2cm i debelo do 1 cm, smeđe boje i jestivo. Razmnožavanje se vrši semenom koje u početku raste brzo, a kasnije sporije. Može doživeti starost i do 250 godina.

Drvo Pinjol – Gajenje i upotreba

Ipak iako pinjol raste uglavnom u oblastima sa mediteranskom klimom, on se može naći i u drugim područjima, pa se tako kod nas pinjol postoji u Smederevskoj Palanci. U jednom privatnom dvorištu rastu tri stable i stara su od 22 do 30 godina. Mladice ove biljke su donete iz Pule. Stručnjaci su zaključili da bi se pinjol mogao gajiti u Srbiji, posebno u dekorativne svrhe. Najveći proizvođač je Španija gde se godišnje proizvede 6250 tona semena pinjola što predstavlja 40-60% ukupne svetske proizvodnje.

Pinjol je osetljiv na niske temperature posebno na one ispod -10 stepeni. Najbolje uspeva na peskovitom tlu, ali može uspevati i na zemljištu bogatom krečnjačkom podlogom. Gajenje pinjola je korisno zbog jakog korena koji je razgranat i štiti tlo od erozije, podignuta krošnja smanjuje opasnost od požara koji su čest uzrok propadanja šuma na Mediteranu.

Drvo pinjola je grube strukture, srednje je teško i upotrebljava se u građevinarstvu i stolarstvu. Smola se koristi u industriji boja i lakova, masti, u farmaceutskoj industriji. Terpentin koji se dobije iz smole dobar je diuretik, antiseptik, poboljšava cirkulaciju i dobar je protiv unutrašnjih parazita. Kada se nađe u parnim i vodenim kupkama koristan je kod reume, bolesti bubrega, krvi, respiratornih organa, kao i kod oštećenja kože i sluzokože. Primenjuje se u obliku flastera, krema, inhalatora.

Četine su bogate eteričnim uljima i imaju herbicidno delovanje na korov. Šišarke služe kao bio gorivo, a u Turskoj se koriste u tradicionalnoj umetnosti i starim zanatima. Pinjol je zbog svojih kvaliteta cenjena vrsta na području celog Mediterana, a u nekim zemljama spade u glavne privredne vrste.

Pinjoli u ishrani

Semenke pinjola imaju prijatan ukus i blago smolast miris. Semenke pinjole tj. pinjoli se mogu jesti sirove kao koštunjavao voće. Ako se koriste kao začin mogu se dodati jelima od mesa, posebno divljači. Seme ove biljke se koristi u gastronomiji kao začin, ali i u medicine jer ima lekovita svojstva. Još jedan začin potiče sa drveta, a to su kapari, pupoljci biljke kapar.

Seme Pinjola bogato je antioksidansima, mineralima i vlaknima. Sadrži masti u većem procentu, proteine i ugljene hidrate. Od minerala  najviše ima kalijuma, fosfora, magnezijuma, ali i kalcijuma, gvožđa, mangana, cinka i bakra. Iz semenki se dobija ulje koje je jestivo i bogato linoleinskom kiselinom i povoljno deluje kod ateroskleroze. U medicini je našlo primenu za regulaciju krvnog pritiska, čira na želucu, kao i za regulaciju telesne težine.

Pinjoli se često koriste kao dodatak različitim salatama, testenini, kobasicama, kolačima. Osim toga mogu se dodati kuvanom povrću, pirinču, koristi se  kod pripreme omleta, ribe, mesnih jela, a posebno divljači. Pinjoli se koriste i za slatke poslastice jer daju posebnu aromu halvi ili pudingu od pirinča.

KAKO SE ČUVAJU PINJOLI? Što se tiče čuvanja pinjola mora se obratiti pažnja na način čuvanja da ne bi užegli zbog veće količine masti koje sadrže.  Mogu se čuvati u frižideru pa čak i zamrznuti  ako hoćete da ih duže sačuvate. Bitno je da su na suvom i hladnom mestu, slično orasima. U starom Rimu su se čuvali u medu.

Pinjoli u ishrani

Iako se pinjoli mogu jesti sirovi ipak bolji ukus dobijaju ako se malo popeku u tiganju ili plehu bez masnoće.  U Grčkoj, Turskoj, Italiji se koriste kao dodatak kuvanom povrću i pirinču. U nadevima od pirinča koji se koriste da se njima puni vinova loza ili listovi kupusa, piletina ili riba, pinjoli služe za osiguravanje masnoće između zrna pirinča, a predstavljaju i element koji služi za bolji ukus jela.

U Egiptu se pinjoli mešaju sa spanaćem, na Srednjem istoku koristi se Taratar sos u kom se pečeni pinjoli kombinuju  sa hlebom, belim lukom, mlekom i maslinovim uljem. Tako se dobija ukusna kremasta masa. Pinjoli se mogu jesti i sveži, ali i blago pečeni, slani ili neslani. U starom Rimu se od smrvljenih pinjola, badema i  sirćeta priprema jedna vrsta senfa.

U Kataloniji se mešaju sa spanaćem, a u Italijanskom umaku se koriste u kombinaciji sa bosiljkom, belim lukom, maslinovim uljem i parmezanom kao izvor masnoće koji povezuje sve sastojke. Kao zamena može poslužiti indijski orah.

Pinjoli se koriste i u kombinaciji sa slatkim korenastim povrćem i u pireima od paštrnaka, celera ili crvenog luka. U  Francuskoj se takođe koristi u pripremi preliva za salate od svežeg povrća u kombinaciji sa maslinovim uljem.

Zemičke sa pinjolima i kandiranom narandžinom korom

Jedan od specijaliteta su i zemičke sa pinjolima i kandiranom narandžinom korom. Postupak je sledeći.

  • 15 grama kvasca se sa malo šećera i mlake vode umuti i pusti da malo naraste tj. da se uhvati pena. U tiganj se sipa 1dl mleka i doda 60 grama maslaca isečenog na kockice. Ostavi se da prokuva pa skloni da se malo ohladi.

 

  • 360 grama brašna se sa malo soli i 60 grama šećera pomeša, doda se mleko sa puterom i jedno jaje. Od toga se umesi testo koje se ostavi da naraste.

 

  • 900 grama suvog grožđa se za to vreme potopi u 1dl prošeka. Testo se premesi, razvuče, premaže sa dve kašike maslinovog ulja, pospe ušećerenom narandžinom korom, 3 kašike iseckanih pinjola i oceđenim suvim grožđem. Testo se preklopi tri puta pa mesi i od toga se napravi 8 kugli koje se stave u pleh obložen papirom i ostave da opet narastu. Peče se na 200 stepeni oko dvadeset minuta. Pre pečenja se mogu premazati dobro umućenim žumancetom sa kašikom mleka. Vrlo je ukusno!

Pinjole možete naći u dobro snabdevenim velikim marketima već oljuštene. Cena mu je malo veća, ali vredi. Probajte!

 


Podeli ovaj tekst na:

Author: Saška

Share This Post On

Submit a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *